Zdravo svima,

Â

Pozdrav svim mladim zanimljivim ljudima, koji vole da putuju i da istražuju nove destinacije!

Â

Imam dosta iskustva u organizaciji putovanja, volim dinamično putovanje, može svim vidovima prevoza (rent, bus, voz, avion, kombinovano...)...

Â

Ko je raspoložen za ovakav vid putovanja (bez velikog konfora :)) i da bude u stalnom pokretu (maltene svaka sledeća noć drugi grad) neka se javi pa se možda i dogovorimo za nešto... dosta sam putovao na ovaj način, ali imam i par ideja koje bi voleo da sprovedem u narednom periodu (pre svega za sledeću godinu, a možda nešto i ranije :))

Â

Ideja ovog posta je za pocetak da se ljudi koje se pronalaze najpre jave, da se možda ako bude sreće oformi i ekipa, pa da razmenimo ideje oko destinacija, ili ideje oko organizacije ko ima u cemu isksutva i slicno.. drugim recima da se upoznamo malo pre nego sto se otisnemo na projekat zajednickog planiranja putovanja, jednog ili više :)

Â

Raspoložen za spiku, razmenu ideja pa se javite... može na kontakt ovde ili na mejl putovanje.saputnik@gmail.com pa se dogovoramo za dalje... Ne bih da dužim ovde dalje gde sam putovao, na koji način jer bi trajalo i šta su mi ideje za naredni period.. oni, nadam se ozbiljni, koji se pronalaze u ovakvim putovanjima i generalno vole putovati ako se jave saznace :)

Â

Jos jednom pozdrav svima!

Â

Alex

Krstarenje Baltikom je nezaboravno putovanje. Sa jedne strane lagana plovidba koju uveseljava let galebova, a boje mnogobrojni zalasci sunca posmatrani sa palube i sa koktelom u ruci. Sa druge strane tu je intenzivni city break - puno puno informacija, novih lokacija iz dana u dan, razlicitih kultura, raznovrsne hrane i mnoooogo ocaravajuce umetnosti. Putovanje za pamcenje, kao sto rekoh, koje bih preporucila svima.

Pozdrav svim ljudima dobre volje!

Companionsi su za devojku i mene organizovali put na Tajland u nov 2017. god! Bilo je odlično, letovi savršeni - skoro bez ikakvih čekanja na aerodromu, Qatar je vrhunska kompanija! Smeštaj sasvim solidan, malo dalje od plaže, ali vrlo čist, kao prosečan apartman u Grčkoj! Sam Ao Nang je dobra polazna tačka za istraživanje ostrva, kao i brojnih atrakcija u srcu džungle.

Svaka pohvala za organizatore, nadamo se uskoro ponovnom viđanju!

Osam minuta vožnje iz centra grada do aerodroma, četiri člana ekipe, dva dana detaljnog planiranja i mesec dana velikog isčekivanja...

Lokacija: aerodrom 'Nikola Tesla', Beograd

Datum: 6.6.2016.

Očekivano vreme poletanja: 6:30h (za one sujeverne malo veliki broj šestica za jedan dan)

Destinacija: Moskva, Rusija.

Ekipa iako neispavana, sjajno raspoložena i spremna za put odlazi na rutinsko čekiranje prtljaga i tamo saznaje da izlazni gejt ima oznaku C4. Ta mešavina nešto većeg broja šestica i ubojitog eksploziva stvara blagi osećaj nelagodnosti kod pojedinih učesnika ekspedicije (kod mene ne, prim.autor).

Tri sata kasnije (plus onaj jedan vremenske razlike) slećemo na Aerodrom Šermetjevo u Moskvi, terminal F, a pola sata kasnije hvatamo autobus ka centru grada. Sat vremena nakon sletanja i dalje nismo uspeli da ogroman aerodrom ostavimo u daljini, jer ni šest kolovoznih traka nisu dovoljne da bez gužve propuste sva vozila bez stvaranja kolona koje idu u beskraj.

Oko podne istog dana, stižemo u centar Moskve, i to je to, avantura počinje...

Hostel, smešten pored Boljšoj teatra, pun najrazličitijih osoba sa jednom zajedničkom osobinom (na naše veliko iznenađenje), slabom komunikacijom.

Međutim, to je tako samo na prvi pogled, ako se obratite na engleskom jeziku koji čak i oni koji ga razumeju ne žele da pričaju. Tradicionalna Ruska ljubaznost dolazi do punog izražaja tek kada progovorite srpski, niko ga ne govori ali će sa vama potrošiti koliko god vremena je potrebno za sporazumevanje.

Tako da se problem komunikacije rešava vrlo jednostavno, našim jezikom...zvuči čudno ali je istina.

Prva tri dana nas je pratila kiša i to ne ona 'obična', nego trodnevna provala oblaka. Teška situacija, ali nema odustajanja, ipak smo mi društvo starih avanturista koje letnja Moskovska kišica ne može da zaustavi.

Moskva, kao grad fantastična, široki bulevari, parkovi u svakom kvartu, čiste ulice, impesivan vozni park (za par dana boravka jedva smo uspeli da vidimo par primeraka čuvene 'Lade'), širok spektar restorana i klubova za svačiji ukus i naravno vrlo visoke cene. Grad je takav da vam je između svake dve lokacije koje obilazite potreban prevoz, a tu se najviše ističe metro.

Metro je priča za sebe, svaka stanica je drugačija i ima svoju priču i istoriju, vozovi na nekim linijama dolaze i na nepunih 30 sekundi. Dosta zanimljivo i prilićno neverovatno deluje da ćete naići na naslove poput МАК ДОНАЛДС, БУРГЕР КИНГ ili КФЦ , ali to je verovatno najbolji način da se sačuva svoj jezik, kultura i tradicija.

I tako, posle tri dana u Mosvi gde smo posetili većinu osnovnih turističkih lokaliteta, rešavamo da u ponoć četvrtog dana krenemo za Sankt Petersburg (Lenjingrad, za nas stare komuniste i Boljševičke revolucionare).

Kupovina karata je bila posebna priča jer niko ne govori engleski, a priča je suviše složena da bi prošla na srpskom, dok su automati za kupovinu karata programirani samo na Ruskom jeziku. Srećom, nailazimo na naseg čoveka koji je tamo godinama i koji nam je velikodušno izašao u susret i sredio karte.

Voz stize tačno u ponoć i kreće na putovanje dugo 1000 kilometera bez kašnjenja.

Posle 12.5 sati voznje (4 sata u vagon restoranu i 8 sati spavanja, jer se restoran zatvorio) stižemo u staru prestonicu gde nas kao po običaju dočekuje kiša (ovog puta podržana susnežicom). Susnežicu zatim zamenjuje još jači pljusak kiše kog par minuta kasnije smenjuje sunčani period ... i tako u krug (najčudnija klima sa kojom sam imao priliku da se susretnem).

Za grad na obali Neve suvišno je da kažem bilo šta, pogledajte turistički vodič i obiđite sve što se nalazi u njemu vezano za ovo mesto, nećete se pokajati, jednostavno vredi.

Posebno bih preporučio krstarenje Nevom, jer se za relativno kratak vremenski period može steći slika o gradu. Malo razočarenje predstavlja samo neobilazak broda Aurora, i to ne što smo bili lenji već zato što je zbog neophodne popravke brod odvezen na rekonstrukciju ... razlog više da se još nekad vratimo na isto mesto.

Jedina stvar koja nam je ovde nedostajala je bilo vreme, jer posle 20 neverovatnih sati krećemo nazad za Moskvu. Tu se još jednom pokazalo koliko je vreme relativna stvar, pa tako niko od silnog umora i dubokog sna nije ni primetio kako je prošlo 13 sati vožnje u povratku do Moskve.

Pretposlednji dan u Moskvi planiran je za nešto specijalno, a to specijalno je posle obilaska najistaknutijih muzeja (Osvajači svemira, Puškinov, Vojni, KGB-ov ,..) bio Kalašnjikov muzej u okviru koga se nalazi i streljana.

Kod Kalašnjikova nas je čekalo iznenađenje, zaposleni su nam lošim Engleskim jezikom objasnili da nažalost ne mogu da nas prime na osnovnu obuku korisćena čuvenog AK-47, jer je to rezervisano samo za državljane Ruske federacije. A onda, iznenada, par minuta kasnije, još jednom, srpski pasoš pokazuje svu svoju moć i eto nas u areni sa elitnim timom ruskih specijalacakoji koji nam sa zadovoljstvom demonstriraju praktično korisćenje popuarnog Kalaša.

Uzbuđeni i puni adrenalina posle ispaljenih nekoliko stotina metaka, sa blagim bolom u laktovima krećemo u naš poslednji pesački obilazak Moskve, ovog puta nešto sporijim tempom u cilju kupovine magneta za frižidere i ostalih suvenira koji će nas podsećati na ovo putovavanje.

Posle sedam nezaboravnih ruskih dana, sa nadom da ćemo uskoro opisivati nove i još zanimljivije avanture (u planu je transibirsko putovanje),

Pozdrav od ekipe (s'leva na'desno) Marjan, Vladan, Dimitrije i (autor teksta) Stefan.

Santorini jun 2016

Smešteni u Perissi, u Katerina and John’s hotel, 10 minuta do plaže. Vetar stalno duva pa je prijatno i nije vruce ni danju ni nocu. Ako hoćete brodićem do Kamarija, treba ići levo do stene (oko 20 minuta hoda) za 5 evra u jednom pravcu. S obzirom da je poslednji polazak nazad je u pola 5, u Perissu smo se vraćaili, tako što smo busom za 2.40 eura išli do Fire, odakle kreću autobusi ka svim mestima na ostrvu. U Firi nije toliko guzva, kao na Iji (mesto na kojem se prave najbolje slike Santorinija). Perissa je manje mesto od Kamarija, 2 lezaljke i suncobran 5 evra, dok je u Kamariju 7. Perivolos je na desnoj strani od našeg hotela, plaža koja je ustvari ista plaža kao u Perissi, samo se taj desni deo zove Perivolos koji za nijansu ima bolji ulaz u vodu (postepeno se povećava dubina mora).

Za pogledom na vulkan kad zalazi sunce vlada opšta pomama turista, koje vredi posmatrati kako se lome u hvatanju poslednjih trzaja suncevih zraka. Čekanje na taj užitak može da potraje i do nekoliko sati ranije, pa samo najuporniji uviđaju da ni(je) vredno sedeti na tvrđavi satima.

Uživali smo u ukusnim grčkim tradicionalnim jelima: dolmadakia (sarmice od lišća vinove loze) i saganaki cheese (kao mekike punjene kačkavaljem), kleftiko (jagnjetina) kao i nezaobilazna musaka. Probali smo i favu (žuti sušeni grašak koji se sprema kao pire) I dakos/ntakos koji izgleda kao brusket sa paradajzom i sirom.

Plaža Monolitas (stiže se busom koji ide na aerodrom za 1.80 i jedno 15 minuta) ima zelenila tj. nekog mršavog drveća samo pored puta, na plazi nista, tako da i tu treba uzeti suncobran po ceni od 7 eura. Plaza je crna peskovita, bez kafica, samo dva tuša sa mlakom vodom. Voda je ovde najtoplija, jer je plitko i to dugo mora da se ide da bi se moglo plivati, pa iz tog razloga ovde ima najvise dece. Na putu od Fire do Ije (najlepši deo ostrva) uživali smo u predelima vulkanskih stena raznih boja. Iju krase uske popločane ulice od mermera sa autentičnim prodavničicama u kikladskom stilu, neizbežna guzva na svakom koraku. Ako u Firi sednete u kafić sa kog puca pogled na vulkan, možete očekivati da platite pivo 6, a sladoled 8,5 evra. Tu je veliki broj prodavnica nakita, obuće, garderobe koja je za nas preskupa.

Poseban doživljaj je bila vožnja od Fire do Atine brodom/trajektom, ogromnim kao Titanik. Odmah pravo po izlasku s broda u luci Piraeus, malo pravo je bus X96 kojim se za sat i jače vožnje stiže do aerodroma.

Santorini svakako toplo preporučujemo.

Pozdrav!

Biljana i Katarina

Уопштено о овим балтичким земљама:

Ушуњали су се у природу и нису је оштетили, препуно је зеленила, четинара и то је визура већином времена са палубе., док вас ветар продувава (није страшно, лакша јакна довољна;). Море боје на коју нисмо навикли, мрачно,мрко и по сунцу, трава до саме воде, као да сте на нпр. Дрини,као Тара на мору.. Притом огромним крузером пловите тик уз ситна острва, са усамљеним бордо кућицама, као да су баш занесењаци природњаци...

Толико за сада. Топло препоручујемо Балтик. :) Поздрав свим компанионсима.:)

(Иван, Љиљана, Мирјана;).

Стокхолм - метропола, утисак је да пружа могућности. Обавезно узети бродић и њиме обилазити музеје уколико их планирате. Пешачење старим градом Гамла Стан се подразумева. Смех,сунце и вода на све стране пошто смо акали карте за бродић бесомучно.

Турку: овде се највише осети финоћа Финске, тј.глумели смо Финце и све радили лагано . :) Бивши главни град.

Хелсинки: Русија у ваздуху. 8)

Талин: е ово је већ песма, нека дарк фолк, ма феноменално,изненађујуће. . Најочуванији средњевековни град у Европи, невероватно колико се осети сировост тог периода и етно духа. Утисак да би могао да се дуго истражује, препун је неких мрачних кутака, црног кованог гвожђа,старудије, паучинастих зараслих дворишта,грубе калдрме. Ништа разрађено, већ некако шкрипи. И Естонци не делују фенси, већ у неком свом филму, баш како треба. Град има упечатљив мирис, укус, ма све...

Кртстарење Балтиком: нас троје, уз још једну екипу другара.

Предобро расоположење се не може описати, имали смо утисак као да прелазимо неку игрицу и прикупљамо поене, а на крају дана сумирамо утиске и смејемо се као луди. Сваки тренутак је фантастичан, ма чак и оно што не испадне како треба на крају је поен више јер само придода на тежини и занимљивости . Много захвални компанионсима, од сада па надаље, ако будемо у прилици, ово ће дефинитивно бити наш начин да напунимо батерије.

Кратко о градовима:

6 дана укупно: Стокхолм - Шведска, Турку и Хелсинки- Финска и Талин - Естонија.

Nastavak komentara...

Nakon 4 dana Raja sa setom se vraćamo na Bali i odmah potom letimo za ostrvo Java, u Djogdžakartu. Ovaj povratak na Javu nam je bio opciono, to smo uplatili izlet uz aranžman još u Beogradu (dakle nije obavezno, umesto toga se može biti 3 dana duže na Baliju). U blizini ovog grada se nalazi predivni hramovi, Borbudur i Pranbanan. Posećujete oba uz organizaju neke agencije ili u samorežiji (ali to zahteva i više truda). Mi smo bile i na izlasku sunca iza planina dok se nalazite tik uz zvona hrama Borbudur. Svitanje, budjenje prašuma koja je ispod vas, zvukovi životinja i ceo prizor , neprocenjivo. Pranbanan, najveći Hindu hram u Indoneziji , divan kopleks od 5 hramova koje možete videti trenutno , ostali su u rekostrukciji. Takodje bih rekla da je svaki od hramova lepo obeležen, organizovan, čist i uredjen, besprekoran. Djogdžakarta ima svoj šarm, drugačija od onoga što smo videli pre, mogućnost za lep šoping svake vrste (hrane, začina, gardarobe, suvenira...). Poseta podnožju najaktivnijeg vulkana Indonezije, Merapi ima posebnu čar. Poslednja erupcija 2010. godine sravnila je sve ispod vulkana, uništila nacionalni park koje je bio rezervat za tigrove i majmune. Takodje, tu su dolazili u stranci koji su želeli da proučavaju istoriju i kulturu Indonezije. Sada, 6 godina posle život se vratio u taj kraj, ljudi ponovo grade i rade, priroda buja sada još bolje zbog plodnog zemljišta mineralima, oni eksplatišu pesak koji je nastao posle erupcije i tako zaradjuju novac. Lekcija za život, svaka nesreća ti nešto uzme ali nešto i da . Boraveći u Djogdžakarti uspele smo da odemo i do najbliže plaže, ali ne bih to prepručila. Em je daleko, em ne može kupanje zbog talasa , em nije nešto ni na oko lepa.

I na kraju puta,stopover Peking....o tome nekom drugom prilikom...kada budemo išli njemu u pravu posetu.

Nekoliko praktičnih saveta:

1. ako idete na ovu destinaciju iznajmljivanje vodiča sa autom (kao što smo mi) ili skutera je neophodno 2. kada razmenjujete novac u rupije, vodite računa jer gde je najbolji kurs , tu sigurno ima neka kvaka. sav novac držite na oku kada brojite novac.

3. cenkajte se kada god ste u mogućnosti (kada kupujete suvenire, pogadjate izlete, prevoz...)

4. toliko smo čitali o tome da se treba čuvati komaraca, a jednog nismo videli ali zato guštere, škorpiju da

5. Indonezija je mnogo bliže nego što mislite

PS. i naravno za kraj da pohvalim celu organizaciju puta, smeštaj u hotelima koji su uvek bili na dobrom mestu, u dobrom stanju. Hvala i za sve instrukcije za put i vidimo se mi još Companionsi

Pozdrav od Anje&Jasminke

Indonezija - Bali - Djogdžakarta - Peking, april 2016

Jedno od putovanja koje vam menja život. Otkrivaju vam nove svetove, razbijaju predrasude, grade nove snove...Naše putovanje je trajalo dve nedelje. Išlo je sledećim redom : Džakarta (Java) - Kuta (Bali) - Djogdžakarta (Java) - Peking (stopover).

Prvi susret sa Indonezijom , 19. april oko ponoći Džakarta. U vazduhu 30+c, pljušti kiša kao najgori letnji pljusak a ti se voziš u taksiju kroz moderan, osvetljen i pust grad. Ali kada je svanuo dan , jedino je bilo isto 30+c. Ulice žive, prepune automobila, motociklista, ljudi, buka nesnosna.Mirisi hrane na ulici iza štandova, masa ljudi koja kao da živi tu na trotoaru...tako sam i zamišljala Aziju. Utisak o Džakarti kao glavnom gradu( a može se preneti i na ostalie destinacije) lep, moderan, u nekim momentima i vrlo zapadnjački grad (makar u samo centru), dobro organizovan, čist i prepun divnih ljudi koji ti se sa daljine obraćaju osmehom i radoznalim pogledom.

Bali sa svojim čarima zauzma posebno mesto na mapi destinacija koje morate videti ali ono što je meni ipak utisak broj 1 jeste prekomercijalizacija Balija. Jednom mi je neko rekao, ko je bio na Baliju pre mene , Bali je bio Raj na zemlji pre 30 godina. I verujem da jeste. I dalje je priroda prelepa, ljudi predivni, posvećenost Hindu relegiji se vidi na svakom koraku ali sa jedne strane previše ljudi koje bi da dožive isto, a sa druge strane želja i potreba za zaradom. Ono što me je iznenadilo da se skoro na svaku plažu plaća ulaz, simbolično 1-2$ , kao i da ulaznica za svaki od mesta posete, hramova...je ista za lokalno stanovništvo kao i turiste. Plaćanje plaža se obrazlaže kao punjenje budžeta za njihovo održavanje i unapredjenje a za ovo drugo nisu znali da mi kažu logičan razlog. Indonezije spada u mnogoljudnije i siromašnije zemlje sveta ali samo po materiji, po duhu nikako. Pored plaža, hramova, plantaža na Baliju, unutrašnjost ostva je predivna. Sa tim božanstvenim zelenilom, prinčanim poljima u nedogled, palmama, hramovima u svakom selu, sa tim divnim ljudima koji vole svoju zemlju i religiju svrstava Bali kao nešto što se mora videti za života. Energija ostva je drugačija od ostataka što smo videli, sigurno i zahvaljajući religiji. Od 8 dana koliko je trebalo da provedemo na Baliju, mi smo skratili na 4 i otišli van aranžmana, u svojoj režiji na Gili ostrva izmedju Lomoka i Balija. Bila nam je želja i Lomok ali treba imati u vidu da su razdaljine velike, da ti vreme brže leti kada si okružen lepotom pa smo odustali od Lomboka. Ali samo ovog puta :).

Posetili smo Gili Trawangan i Gili Meno i odlučili da odsednemo na Gili Meno , kao najmanjem ostrvu i možda sa najmanje turista. Trawangan se smatra Ibizom, puno mladih, žurke, zabava. Gili Meno, pak najmanje i sa najviše mira i tišine. A Gili Air bi bio nešto izmedju ova dva. Pa ko kako voli :). Nama je bilo dosta gužva i dešavanja u Kuti , tako da je Gili Meno bio po našoj meri. Bez prethodne rezevacije smeštaja banuli smo na ostrvo i našli smeštaj skoro odmah , po simboličnoj cene. Spavali smo , gotovo pod vedrim nebom, uz okean, u bračnom krevetu sa baldahinom, uz upotrebu kupatila 3 noći za 10 eur. Smešteni smo bili u Ana's warung (vlasnik Australijanac oženjem Anom sa Meno ostrva - lucky man :) i jako lepo vode posao). Naš smeštaj je bio deo kompleksa sa mogućnošću iznajmiljivanja pravih bungalova, spremanja hrane, sokova, slavlja...Svaka preporuka kada vas put nanese :). Gili ostrva su Raj na zemlji još uvek. Indijski okean predivan, pretopao. Korali, školjke, bogat podvodni svet tik uz obalu. Ostrva su toliko mala da nema motornih vozila (samo konjska zaprega i bicikli) i možete ih prepešačiti u danu. Svako od ova tri osrva ima neku specifičnost ali su i dovoljno blizu da ih možete sve obići dok ste par dana tu.Što se cena tiče, nisam neko ko ih pamti ali znam da mi je sve bilo vrlo povoljno a o raznovrsnosti svega (voća, povrća, hrane) da ne pričam...Nastavak sledi...

(nastavak prethodnog komenatar)

U Finskoj smo posetili Turku i Helsinki. Za Turku nikada pre nisam čuo, al smo na free tour saznali da je to bio prestonica Finske, dok Rusi nisu osnovali Helsinki kako bi glavni grad bio bliže njima a ne Šveđanima. [:)] Grad nije turistički epicentar, tako da smo baš uživali tamo. Uglavnom je sve skoncentrisano oko reke, imaju lep zamak i katedralu. Tamo sam popio najbolji kapućinu, kafić se zove Art Cafe. Preporuka za posetu u Turku je Luostarinmäki Handicrafts Museum - kuće koje stoje nepromenjene više od 200god, zapravo ostale su sačuvane nakon velikog požara koji je zahvatio grad. Enterijer, dvorište, ulice su kao da ste se vratili par vekova unazad. U većini kuća može da se uđe i da vidite kakve su sobe, alati i ostalo iz tog perioda. Nama se svidelo. [:)]

Helsinki je totalno čudan grad. [:)] Počevši od vremena - otprilike na 15min se menja sunce, kiša, vetar, oblaci... Išli smo na free tour, koju je vodila Ruskinja i tura je bila prilično zanimljiva i sadržajna. Arhitektura je mnogo lepa, pošto nismo bili dugo u gradu ništa van te ture nismo posetili - preporuka je Rock Church, Old Market, Helsinki's Kamppi Chapel of Silence, železnička stanica,...

I na kraju Tallinn, Estonija. [:)] Grad sa najočuvanijim i najlepšim starim gradom, grad sa zidinama koje su na 2.mestu na svetu posle Kineskog zida. [:)] Simpatičan grad, zaista lep stari grad, koji od svog postojanja je trenutno najduže nezavistan, čitavih 25 godina. [:)] Cene u Estoniji su dosta povoljnije nego u Finskoj i Švedskoj. I ovde smo išli na free tour, nakon nje smo jeli u srednjovekovnom restoranu čorbu od losa odmah na glavnom trgu, a posle najbolje palačinke u Tallinn (Kompressor). [:)]

Inače, koncept krstarenja je da se predveče ukrava na kruzere a ujutru se stiže u neki od gradova. Onda ste ceo dan tamo i predveče opet na brod. Dakle, svako noćenje je na brodu. Brodovi su zaista sjajni, svaki je bio od po 10 spratova gde na dva sprata imate restorane, pub, diskoteku, noćni klub. Takođe postoji sauna sa bazenom/đakuzijem. U Tax free radnjama je dosta povoljno kupovati alkohol i ostale proizvode, pa nemojte da se zalećete i tražite to po marketima kad ste po gradovima. [:)] Na brodovima može da se plaća i u krunama i u evrima. Ono što je bio poseban utisak je da su u periodu našeg putovanja bile 'bele noći', i zaista je super utisak kad u 1h ujutru izađeš na palubu a napolju kao pred svitanje. [:)]

I za kraj, da pohvalim ekipu Companions-a, definitvno izbor i za neko naredno putovanje. [:)] Samo napred, a ja ću vas i dalje preporučivati poznanicima! [:)]

Krstarenje Baltikom, jun 2016.

Ćao drugari,

Početkom juna sa još trojicom drugara sam išao na Krstarenje Baltikom. Bilo je više varijanti u ponudi, mi smo odabrali posetu Švedskoj, Finskoj i Estoniji.

Let nam je bio iz Budimpešte. Nakon što smo sleteli u Stockholm očekivali smo prijatnih 20ak stepeni, ali nas je dočekalo 32 stepena. :) Sa Skavsta aerodroma smo shuttle busom (vožnja traje oko 80min) otišli do centra grada. Odmah je bilo jasno da epitet: The capital of Scandinavia jasno oslikava Stockholm, jer za razliku od Turku, Helsinki i Tallinna, on zaista jeste najveći, najužurbaniji, najposećeniji grad. Na sve strane mnogo ljudi, sve je maximalno organizovano (javni prevoz, saobraćaj, marketi, itd.). Pošto smo se u tri navrata vraćali do Stockholma, ono što je primetno je da se skoro svi bave nekim sportom - trčanje, vožnja bicikle, rolera... Nema gojaznih ljudi, uglavnom su svi fit. :) Tokom našeg boravka je bio Stockholm Marathon, gde je trčalo skoro duplo više ljudi nego na Beogradskom... :)

Tokom boravka u Stockholmu išli smo na free walking tour (vodi dečko iz Zagreba), za koji smatramo da obavezno treba posetiti ukoliko nemate dovoljno vremena da istražujete grad. (kao što je ovde bio slučaj, jer smo prosešno u svakom gradu bili po 7 sati). Na ovoj turi za neka 2 i po sata može da se čuje dosta korisnih stvari o istoriji, kulturi, sadašnjem stanju u zemlji, i naravno o 'brednovima' Švedske (IKEA, H&M, Stockholmski sindrom). :) Osim ove ture, otišli smo do najposećenijeg muzeja u Skandinaviji - Vasa Museum. Preporuka, vredi otići. Hteli smo da posetimo Skansen (staro selo, kuće, zoo vrt), ali pošto smo nešto slično posetili u Turku dan pre, odlučili smo da na neki drugi način iskoristimo vreme. Uglavnom smo šetali po Djurgården, Old Town, vozili smo se brodićem preko kanala... Vreme nam je konstatno bilo dobro (oko 25 stepeni), tako da je opšti utisak baš dobar i mnogo nam se svideo grad.

Ono što smo probali je njihovo jelo - male ćuftice s mesom sa pireom i džemom od ribizle. Porcija je bila oko 1300rsd sa pićem u restoranu blizu ustanove gde se vrši dodela Nobelove nagrade (ne muzej, već zgrada plave boje). U periodu kad smo mi bili održavao se i festival hrane iz raznih gradova tako da smo i tu pronalazili dobar izbor.

Inače, preporuka je kupiti SEK u Srbiji jer tamo je nepovoljno raditi konverziju. Ono što smo još primetili je da polako izbacuju novac iz upotrebe, pa tako na nekim mestima može samo karticom da se plati.

(nastavak u sledećem komentaru)

Ciaoo drugari,

Posle dve nedelje sumiranja utisaka, sabiranja misli i neke vrste tranzicije u koju smo zapeli, red bi bio da napisemo nase vidjenje stvari o Berlinu i Varsavi.

Varsava- Cim smo krocili na aerodrom Chopin, naisli smo na iznenadjenje, potpuno nov, brz i efikasan aeredrom nas je docekao, ali to nije bio kraj vec samo uvod u ono sto nas je cekalo. Moram da pojasnim da smo malo bili rezervisani o samoj Poljskoj i Varsavi, jer smo je gledali kroz prizmu istocnog bloka, iako smo ranije bili u Krakovu. Medjutim na terenu Labudova pesma, grad umiven, fasade zgrada potpuno nove, parkovi veliki i prostrani upotpunjeni jezerima, ciste ulice, bogat nocni zivot i izuzetno topli i srdacni ljudi, odaju utisak o gradu koji dozivljava novu ekspanziju.

Napomena, ono sto je jako zanimljivo je to da su finger food standovi skuplji od restorana kojih ima u izobilju i koji su vrlo kvalitetni, cene su kao u Beogradu, ako ne i jeftinije. Stice se utisak da nas Poljaci vole, valjda malo zbog istorije i Slovena, a malo vise zbog novca koji smo ostavljali :) Topla preporuka za nocne ptice je da se obidje mesto Pavilonji, gde dominiraju veliki broj kafana i kafica koji nude autentican poljski provod, tu je dobra prilika da osetite poljsku u malom, sa svim zubrovkama i pivima. Pazite na kursne razlike u menjacnicama koje su strahovite, znam pojedince koji su izgubili onako dunsterski skromnu kolicinu novca na tome hehehe... Vredi videti Palatu Kulture i Nauke koje je nalik Big Benu, impozantna gradjevina koja dominira citavom Varsavom i cini mi se oznacava preporod Poljske i samog grada, Muzej Frederika Sopena, Nikolaja Kopernika, Predsednicku palatu, Nacionalni stadion i mnostvo drugih znamenitosti. Obecavam da cemo se vratiti opet na ovu lepoticu ali drugim povodom :)

Berlin- Nocna voznja najnovijim autobusima klimatizovanim, besprekorno cistim, u kojima ispred sebe imate mali kompjuter koji Vam olaksava deo puta. Prva stanica Alexanderplatz i 300 m odatle nas hostel, nase uporiste, uslovi sjajni, osoblje ljubazno. Berlin kao grad apsolutni hit, jedan od mojih omiljenih gradova koje sam video i doziveo. Grad odise neumornom energijem, kao da ne spava stice se utisak, ljudi maksimalno predusretljivi i ljubazni ni nalik onim tmurnim i gordim nemcima iz prica nasih roditelja, valjda za to duguju migrantima kojih ima mnostvo i koji su ih na taj nacin asimilovali i omeksali :) Od siroke lepeze muzeja mi smo odabrali Muzej DDR koji se nalazi u blizini Berlinske katedrale i koji predstavlja pravo osvezenje. Tu mozete videti simulacije i razne predmete koji su se koristli u Istocnoj Nemackoj, pa tako mozete voziti Trabant ul. Istocnog Berlina, slusati muziku sa tadasnjeg programa ili voditi opustene razgovore sa detektivima zloglasne Stazi sluzbe u njihovim kazamatima :) Grad zaista predstavlja neki mix tradicije Nemaca i slobodu i leprsavost migranata s druge strane, sto mu daje dodatni smek. Nocnih klubova ima za izvoz, tako da imate potpunu slobodu u odlucivanju. Berlin ima Brandebursku kapiju, Berlinski zid, katedralu, Bundestag, Televizijski toranj, ali ljudi cine ovaj grad tako romanticnim i neodoljivim. Topla preporuka.

I na kraju ali ne i manje bitno je da smo posle Berlina opet zapucali do Varsave zbog avionskog leta za Beograd. I tako smo lepo proveli citav dan u parku, diveci se lepoti i znamenitosti Varsave cak su i ptice bile egzoticne, da smo zakasnili na let, time ja msm da smo postali raritet :) Koristim ovu priliku da se zahvaim Duletu i ostalim njegovim saborcima na ekspeditivnosti i na zaista sjajnoj saradnji od pocetka do kraja, na odabiru hostela i zaista sjajnim uslovima u njima i na izvinjenju za nas mali peh. Kad sad sumiram sve dogodovstine mislim i da je ova stavka obogatila dodatno tih 8 dana.

Dule, pice se hladi, pozuri :)

Companionsi, ako je neophodna bilo koja informacija i preporuka, potpisnici ovih redova stoje na usluzi

Vladan i Petar

(nastavka prethodnog komentara)

Gran Canaria (Puerto Rico & Las Palmas), maj-jun 2016. (van lokalne sezone, koja počinje sredinom juna)

Las Palmas je glavni grad ostrva (ujedno i velika tranzitna luka), relativno je veliki (obilazak grada zbog njegove veličine zahteva korišćenje nekog vida prevoza) i definitivno ga vredi posetiti (u njemu se nalazi jedna od lepših plaža: Playa de las Canteras). Nalazi se na severoistoku ostrva, i za razliku od turističkih gradova na jugu, ima drugačiju dinamiku svakodnevnog života: nešto je ubrzaniji, ali ima prijatnost i urbanu lepotu koja fali turističkim gradovima-hotelima južnog dela ostrva. Živahne ulice, lepi parkovi i utisak večitog proleća + promenada sa trokilometarskom plažom na okeanu.

Najveći deo stalnih stanovnika ostrva živi u većim gradovima na severu, a od malih gradova iz centralnog dela ostrva dolaze lokalni radnici u turizmu. Dok se ekonomija ostrva ranije oslanjala na plantažno gajanje paradajza, krompira i banana (koje se još uvek mogu videti uz veće magistrale) ove industrije su sve više u povlačenju pred turizmom, i očekivanja su da će se ovaj proces znatno ubrzati pre svega zbog političkih razvoja u zapadnom mediteranu i tamošnje oseke turizma.

Taksiji su relativno skupi, rent-a-car nismo koristili, ali je lokalni autobuski prevoz odlično organizovan, i iznenađujuće redovan. Najkasniji polasci su u 2:40, najraniji u 5:30, između dnevnih polazaka se najviše čeka do 1h, a pošto se linije preklapaju, obično se čeka tek po 10-20min, čak i za duže relacije. Postoji i karta za više putovanja koja omogućuje popuste, ali je nismo koristili. Autobusi su uredni, klimatizovani, a 90% priobalja je pokriven odlično urađenim autoputevima, pa su putovanja ugodna i na dužim relacijama. Linije koje prolaze kroz Porto Riko pokrivaju najveći deo obale direktnim linijama, a gotovo celu unutrašnjost ostrva uz samo jedno presedanje (u Maspalomasu) pa smo retko nailazili na potrebu za drugim vidovima prevoza.

Zbog delimične autonomije koju Kanarska ostrva imaju u odnosu na Španiju verovatno pristojan deo novca od turizma ostaje da se ulaže u infrastrukturu, pa je opšti utisak da se u tom smislu (putevi, plaže, prilazi, javni prevoz...) malo može zameriti. Cene hrane po turističkim mestima su (van sezone) za nekih 10-20% skuplje nego u Beogradu. Veće tržne centre možete naći u Las Palmasu i Maspalomasu, obišli smo ih usput a cene po buticima su otprilike iste kao u Beogradu.

Što se tiče unutrašnjosti ostrva, moguće je posetiti ga samostalno, lokalnim autobuskim prevozom, ali bi to zahtevalo više dana. S obzirom na dužinu našeg boravka na ostrvu, morali smo da se zadovoljimo jednodnevnim eksurzijskim obilaskom (30e sa lokalnom turističkom turom). Ovako se u svakom od njih ostaje vrlo kratko ali ćete bar obići više gradova. Firgas (severnije) i Fataga (južnije) su dva mirnija i veoma lepa manja grada koja vredi posetiti (lokalna arhitektura, krajolik). Nismo stigli da obiđemo Mogan (jug) i grad Teror (sever). Pored onoga što smo mogli da čujemo o njegovoj lepoti, Teror je i izvorište većeg dela lokalne pijaće vode.

Uzgred, voda na ostrvu je sve veći problem. Ostrvo kao izvore ima pre svega more (desalinacijom se dobija voda koja se koristi kao "česmuša", i po svemu što smo čuli od lokalaca, ona nije za piće), onda iz bazena-veštačkih jezera po unutrašnjosti u kojima se prikuplja kišnica (ova se koristi za navodnjavanje i lokalnu manju poljoprivredu, a je sve skuplja s obzirom na skorije sušne periode) i konačno iz podzemnih prirodnih rezervoara (koja se flašira i završava u prodavnici: "Agua de Teror").

Na kraju, od plaža smo stigli da posetimo manje-više sve veće na jugu, a na severu samo one u glavnom gradu. Izdvojili bismo Amadores (na 15min hoda od Porto Rika peščana, sa lepim šetalištem, fino uređena, sa čistom i mirnom vodom), Playa del Ingles (grad Maspalomas, nalazi se uz dine, prostrana, uglavnom vetrovita sa povećim talasima) i Playa de las Canteras (trokilometarska plaža u glavnom gradu).

Sigurno smo propustili da napišemo dosta korisnih iskustava pa nam slobodno pišite ako imate pitanja.

Gran Canaria (Puerto Rico & Las Palmas), maj-jun 2016. (van lokalne sezone, koja počinje sredinom juna)

Boravili smo u mestu Puerto Rico, koje važi za gotovo isključivo turističko, ali smo posetili veći deo onoga što smo planirali. Za šest dana, koliko smo boravili na ostrvu, od većih geografsih celina nismo posetili jedino severozapad ostrva, u kojem se, po onome što smo čuli, nalaze važna lokalna arheološka nalazišta. Uzgred, uz same puteve se po stenama i brdima mogu videti pećine koje su pretkolonijalnom stanovništvu služile za stanovanje. Čak i danas, naročito po unutrašnjosti ostrva, ljudi žive u kućama koje su jednim delom "usečene" u stene.

Prvi utisak po sletanju: neverovatno mnogo palmi po kvadratnom kilometru ("kanarske", "kubanske", "floridske")... to je bar ono što se da videti uz puteve. U centru ostrva postoji i "selo hiljadu palmi" (Fataga) koje definitivno vredi posetiti, čak i ne toliko zbog flore koliko zbog samog mesta i puta do tamo (kanjoni, vidikovci).

Sever je (zbog položaja ostrva) mnogo zeleniji od juga (koji je stenovitiji), mada ovaj kontrast koji lokalni turistički marketing potencira ne ostavlja nužno tako jak utisak na one koji su recimo posećivali Grčko primorje (sličan kontrast se na primer može videti na Tasosu). Naravno, peščane dine kod mesta Maspalomas definitivno vredi posetiti, što je relativno laka pošto se nalaze uz dve veće plaže (del Ingles i de Maspalomas).

Drugi utisak nije vezan za samo ostvo koliko za organizaciju: Companionsi su nam našli odličan smeštaj. Boravili smo u hotelu Montebello, u apartmanu sa bazenom, pogledom na more, odlično opremljenim i iznenađujuće mirnim s obzirom na turistički profil mesta. Čak i pre nego što je put počeo, od ekipe iz Companions-a smo dobili sve potrebne informacije, i celu stvar su organizovali za svaku pohvalu. Montebello je udaljen nekih 5-10min od lokalne plaže, koju smo posetili tek jednom s obzirom na pristupačnost ostatka ostrva. Uzgred, pre polaska smo čuli da mesto Puerto Rico važi za primer "mesta uništenog turizmom", ali je utisak da se radi o relativno mirnom i tihom mestu koje ako ništa drugo može da posluži kao baza za posetu ostatku ostrva.

Gran Canaria zbog svoje geografske raznolikosti ima veliki raspon mikroklima, od kojih mikroklima samog juga ostrva važi za najprijatniju u Evropi. Temperatura se cele godine kreću oko 25 stepena, pa ostrvo ima najveću posećenost u novembru kada malo destinacija bliskih evropskom kontinentu može da pruži takvu klimu. Okean je u ovo doba godine bio dosta hladan (kupalo se, naravno), ali gotovo svuda čist, a obala je veoma lepa i makar zbog toga je vredi obići nekom od brodskih tura (koje u proseku koštaju 20-50 evra).

Ostrvo je umereno vetrovito, pa na plažama koje nemaju veštački stvorene nasipe ima dosta talasa (u ovom smislu je more na jugu ostrva mnogo mirnije). Zbog vetra je i utisak o stvarnoj temperaturi varljiv.

Zbog tradicionalnih turističkih veza (prve veće turističke prilive je ostrvo imalo iz Švedske, sredinom 20. veka), jug ostrva posećuje dosta Skandinavaca, Britanaca, Nemaca, i naravno Španaca iz kontintentalnog dela zemlje. Pored turista, veliki deo stanovnika ostrva čine radnici u turizmu iz ostatka EU (Poljska, Rumunija, Mađarska) ali i dosta ljudi sa Balkana, iz Turske, sa severa Afrike...

(nastavak u sledećem komentaru)

Varšava & Berlin 2016

Zdravo ljudi,

Ovog aprila putovale smo u ova dva grada pa da podelimo iskustva.

Prvi dan-u Varšavu smo stigle oko 17h i odmah došle u sjajan smeštaj koji se nalazio u centru. Sam grad je bio pravo iznenađenje svojim velikim bulavarima, a i vrlo modernim zgradama koje pored starih odišu razvojem grada. Varšava je definitivno jedan od gradova koji se brzo razvija a i jasno nam je zašto su investicioni fondovi za startape svoje mesto našli tu. Cene su vrlo povoljne, a veče smo provele šetajući a i otišle smo u studenski deo za izlaske. Mali atrijum sa puno kafića, gde ljudi uglavnom uz ćebad sede napolju i piju povoljno pivo. Sutradan smo detaljnije obiše grad, jeverejsku četvrt a kao obaveznu stvar koju treba pogledati izdvajamo jeverjski muzej (četvrtkom je besplatan ulaz-možda nekom znači). Muzej je odlično urađen, vrli interaktivan i ostavlja dubok utisak i preispitivanje o celom periodu ratova.

Uveče smo noćnim prevozom krenule za Berlin modernim i udobnim autobusom. Po dolasku u Berlin torbe smo smestile na metro stanici (i u Varšavi i Berlinu ima dosta luggage lockera, koji olakšavaju celu organizaciju)i obilazle grad. U Berlinu preporučujemo takođe jeverjski muzej (posle prikaza u Varšavi, jako je zanimljivo videti onaj u Berlinu koji je sav u veselim bojama, i odaje drugačiji doživljaj), istorijski muzej, musem of island (najbolje je pored Branderbuške kapije uzeti kartu za većini muzeja košta oko 24e, ako imate neki dokument da se student onda je 12e). Svuda se ide metrom, za nas 4 dnevna karta je 17,30e i tople preporuke da u Berlinu obavezno uzimate kartu, pošto ako naiđe kontrola koja nema uniformu, nećete se lepo provesti Najzanimljiviji deo Berlina su ljudi i njihova energija, pa je pravo uživanje naći neki lokalni kafić i posmatrati ih. Berlin je grad hrane pa nepropustite da uživate u raznim specijalitima- u Mitteu obavezno probajate Madami vijetnamsku kuhinju gde možete uživati u sjajnom obroku po ceni od 8e. Mitte je deo Berlina pun kafića i tu mladi provode vreme. Što se izazaka tiče, za to posetite istočni deo, možda je najpopularnije mesto Watergate. Uglavnom su redovi isped svih klubova, i čeka se oko 10-20min, cena ulaznice je 10-15e, i u mnogim klubovima se smatra da žurka traje 24h pa možete sutradan opet doći, svakako proveriti za svaki klub pojedinačno.

Ukoliko nekom Companionsu trebaju možda i detaljni saveti, stojimo na raspolaganju.

Marija, Tara, Ana i Jovana

Krenusmo, misteriozni gospdin M. moja malenkost na putovanje trans-sibirskom zeleznicom od Moskve do Irkutska. Dozivljaj je putovati vozom ali trans- sibirskom zeleznicom je poseban. Promice ruska tajga, prelepe breze, malene, sarene kucice pored pruge. Sve to razbija monotoniju 5-dvevnog putovanja i cini upravo suprotno, impresiju koja se dugo pamti. Susret sa Ekaterinburgom ( na pauzi putovanja), istorijski poznatom po ubistvu Romanovih, grad u kome kao da je vreme stalo. Da nema modernih trznih centara, covek bi pomislio da zivi u proslom vremenu. Inace, grad je na granici Evrope i Azije.

Stizemo u prelepi Irkutsk, gradic sa oko 500 hiljada stanovnika. Gradic drvenih kuca od Arisa, sa neverovatnim rezbarijama, gradic u koji je bilo proterano rusko plemstvo za vreme oktobarske revolucije.

Na 70 km od Irkutska, prostire se velicanstveni, mocni Bajkal.To je bio cilj mog putovanja. Nestvaran i lep, kao u mojim snovima. Nestvarna je lepota zaledjenog jezera.Neopisivo recima. Mora se doziveti.

I na kraju Moskva, grad prelepe arhitekture, sirokih prospekata, pozorista, fascinantnih metro stanica, crkava....

Zahvaljujem se Companionsima, sto su nam omogucili da sve ovo prozivimo i zauvek pamtimo ovo velicanstveno putovanje.

Iceland, april 2016, deo II

...Treći dan - zapadna obala, Snaefellsnes Peninsula, za mene najveće iznenađenje jer sam najmanje o tome istraživala..brojne litice sa pticama koje su u aprilu stigle za sezonu parenja (ali ne i čuveni pafini jer još je bilo rano za njih), moćni talasi koji se lome o stene i još moćniji vetar koji svakog trenutka može da te oduva sa litice..Vožnja putem pored okena i uz nepregledna polja lave prekrivene mahovinom, a u pozadini pod snegom i u oblacima čuveni Snæfellsjökull vulkan..čuveni jer kroz njega je i Žil Ver započeo svoje Putovanje u središte zemlje. Uz put smo stajali u manja meste sa po nekoliko kućica i crkvom sa limenim krovom u kojima smo se uz čokoladne kolače i kafu “dopunjavali” za dalji put. Mesto Hellnar ima odličnu gostionicu koju ne treba zaobići. Uz obilazak zlatne plaže...napravljen je krug oko poluostrva i nakon odmora u mestu Grundarfjörður u lokalnom kafeu Laki (koji inače i organizuje ture za posmatranje kitova i pravi odličnu kafu i kolače) nastavili smo vožnju nazad ka Reykjaviku uživajući u pogledu na okolinu. Poslednji dan boravka na Islandu smo proveli u obilazku poluostrva Reykjanes čiji put je vodio ka aerodromu što nam se odlično uklopilo u plan. Taj dan smo videli i kišu na Islandu, što znači da smo predhodnih dana imali dosta sreće sa vremenom. I pored kiše obišli smo sve što smo planirali, geotermalno područje Krysuvik, jezero Kleifarvatn, litice Reykjanes-a, najstariji svetionik na Islandu Reykjanesviti lighthouse, pravili pauzu u mestu Grindavik u luci u lokalnom kafeu Bryggjan ..uz put ka aerodromu malo prešli u Severnu Ameriku :) preko dve tektonske ploče koje se na ovom mestu spajaju na kopnu, napravljen je Bridge between Continents - most koji spaja severno- američku i evro-azijsku tektonsku ploču. Povratak za Beograd smo iskoristili da se odmorimo od tako aktivnog plana koji smo imali..svi tranzitu su bili po detaljno objašnjenom planu CompanionS-a tako da nikakvih nepredviđenih situacija nismo imali.. Posle ovog putovanja, ostala je samo želja da se opet vratimo na Island i obiđemo “ceo krug”.

Jelena&Ana

Iceland, april 2016, deo I

Dugo iščekujući put na Island (od januara kada smo se za to odlučile) imale smo dovoljno vremena da se detaljno pripremimo, što savetujemo svima koji planiraju da posete Island kako bi efikasnije iskoristili vreme i obišli što više, jer toliko je toga da se vidi tamo..

Putovanje smo otpočeli obilaskom Varšave gde smo provele jedan dan i jednu noć i imale dovoljno vremena da obiđemo stari grad, pa čak i da posetimo zoo vrt. Drugo jutro smo preleteli do Gdanjska, Poljskog grada na Baltičkom moru u kome smo imale priliku da umočimo noge.

I konačno iz Gdanjska smo odleteli na Island.

Po dolasku u hostel odmah nam je bilo jasno koliko su Islanđani opušteni i poverljivi, jer ključ od sobe nam je bio ostavljen na “recepciji” na papiriću sa imenom. U hostelu smo imali fenomenalan doručak gde domaćini sami peku nekoliko vrsta hlebova sa kojima smo otpočinjali svaki dan, što se ispostavilo da je odlično i za uštedu vremena a i novca.

Za prvi dan na Islandu smo se odlučili za “turističkiju turu”, Golden Circle gde smo se susretali sa ostalim turistima, ali i pored toga moć Gullfoss vodopada i nepredvidivost gejzira, kao i istorijska priča o Thingvellir-u, otvorenom parlamentu, vodili su nas oduševljene od tačke do tačke. Posle obilazaka i vožnje kroz Islandske predele sa pogledom na brojne islandske konje koji mirno stoje pored puta, dan smo završili u jednom od toplih izvora - Secret Lagoon (Gamla Laugin). Veliki deo plana za Island je bio obilazak “divljih” toplih izvora..to stavljam pod navodnike jer iako su ničiji većnina ih je sređena i ima kućucu za presvlačenje..neki od njih se nalaze na privatnim posedima, ali ih je moguće obići i potopiti se u toplu vodu u sred ničega. Odlučili smo da pored svih tih izvora izbegnemo popularnu destinaciju Blue Lagoon i nismo zažalili, iako je prvi izvor Secret Lagoon u kome smo bili takođe “privatizovan” tj. naplaćuje se ulaz ali je daleko manje popularan a time i manje posećen, što je doprinelo uživanju u vodi temperature oko 40 stepeni C.

Drugi dan smo obilazili južnu obalu sve do Vika. Ceo dan je bio “obojen” vodom (kao i da drugačije može na Islandu), vodopad Seljalandsfoss, crna plaža sa vulkanskim peskom i kao i bežanje svih turista od talasa i pored bezbroj upozorenja..i taj dan najjači utisak je još jedan topli bazen koji se nalazi u sred brda..taman kad nakon 15ak min pešačenja misliš da tu nema ništa, naiđeš na bazen sa toplom vodom..Seljavallalaug, bazen koji je sagrađen još 1923. u sred planine u želji da se iskoristi prirodna topla voda i gde su držani časovi plivanja za meštane..Ne znam baš gde se ti meštani nalaze jer u blizini stvarno nema ničeg.