CompanionS

1. DAN – PUT

 

          Posle par dana planiranja i blejanja ispred kompijutera kako bi se na najbolji način spremili za put, došao je i trenutak da se krene.

 

Krenuli smo rano ujutru sa beogradskog aerodroma put Milana, gde smo imali jedan sat pauze nakon čega smo uhvatili let za Moskvu. O tome nema bog zna šta da se kaže, sem da je obrok na drugom letu komapije Alitalia bio bolji od bilo kog drugog avionskog obroka koji sam do tada imao prilike da probam.

 

Nakon sletanja nastavili smo po planu i posle vožnje autobusom pa zatim metroom izašli smo tačno ispred železničke stanice na kojoj smo trebali da se ukrcamo na voz koji nas vodi do Peterburga. Pri izlasku iz metroa na nas je naleteo neki matorac totalno razlupane i krvave glave, naravno mrtav pijan i traži nam 100 rublja, mi se naravno pravimo da nemamo pojma ruski i nekako se iskobeljamo. Pošto je bio jako uporan i jako krvav morali smo trčeći da uteknemo sa sve torbama. Kada se sve to završilo i kada smo pronašli peron sa kog voz treba da krene za neka dva, tri sata malo smo ožedneli. Najveća fora je što se na železničkoj prodaje samo pivo i vodka, što rusima naravno ne smeta jer oni narvno piju vodku iz šolje ko da je voda, što smo imali prilike da se uverimo, tako da sam morao da trknem do obližnje trafike koja se nalazila ispred železničke stanice gde sam sva sreća pronasao vodu za put.

 

​Pošto smo utolili žeđ i izblejali 2-3 sata usli smo u voz, prvi utisak sa jedne strane tragičan, tu se setih našeg organizatora puta i pomoslih šta mu je trebalo da nas uvali u ovo s... jer nam je ceo vagon izgledao nekako sablasno, prljavo, 60 ljudi u jednom vagonu šetaju gore dole (otvorena kola – nema kabina) jure posteljinu, totalni haos, pomilsio sam daj bože da izvučemo živu glavu, a sa druge strane bilo je jako toplo, grejanje je radilo punom parom tako da sam znao da bar nećemo da umremo od hladnoće. Kako je vreme odmicalo činilo nam se sve bolje i bolje, namestili smo krevete, nešto klopali i legli da spavamo, naravno opojni mirisi tuđih nogu čuli su se na sve strane. Sve u svemu nekako smo zaspali. U sred noći imali smo mali incident jer u momentu kada sam se probudio (oko 3-4 ujutru) Sandra je maltene sa pola tela visila sa kreveta, umalo da padne, a pošto smo bili na gornjim krevetima to se nebi baš lepo završilo da je nisam probudio.

 

2. DAN – SANKT PETERBURG (AURORA, PETROVA KOLIBA I LUKA)

 

            Ujutru voz stiže u Peterburg i vreme je da se uputimo ka hotelu. Posle kratke voznje metroom i šetnje od 400-500m dolazimo do hotela oko 9:30, a pošto je chek-in tek u 14:00 morali smo onako polupani i umorni od puta da pronađemo neku zanimaciju za narednih par sati.
 

Odlučili smo da prvo obiđemo Brod Aurora koji se nalazo na oko 2km od hotela. Inače to je brod koji je učestvorao i u rusko-japanskom i u prvom svetsko ratu. Sa njega je 1917. ispanjena prva raketa, kao signal za napad na Zimski dvorac, čime je otpočela oktobarska revolucija. Brod je potopljen tokom Drugog svetsko rata, dok je bio stacioniran u luci Lomonosov. Nakon Drugog svetskog rata je renoviran i pretvoren u muzej. Nazalost muzej je bio zatvoren zbog restauracije u vreme našeg boravka, tako da nismo bili u mogućnosti da ga posetimo već smo ga samo ošacovali sa strane.